четвртак, 10. мај 2012.

Тестамент Тома Маркова Петровића - Његоша



Слава Господу Богу. Амин.
Његуше на 29. Мјесеца Августа 1854 - го года у кући Г. Тома Маркова Петровића.
Налазећи се вишеречени Томо Марков у дубокој својој старости и слабоме здрављу, али чиста ума и бистре памети, и желећи да пријед своје смрти учини своје добровољно посљедне завјештаније и да расположи по његовој вољи своје ствари, призва мене нижеподписаног писца и два своја синовца: Г-дна Мирка Станкова и Г. Машана Савова Петровића за свједоке и тако пред нама поче говорити и располагати како нише:
Прво. Рече: "Препоручујем моју грјешну душу Господу Богу, свијем светитељима Божјим угодницима и Ангелу хранитељу, да ми буду помотњици при раздјељењу од тијела и ходати на дан страшнога суда; иштући опроштење у свакога ако сам кога у мом дугом животу чим отице или неотице увриједио, а ја опрашћам свакоме, ако је ко кад мене у чему увриједио.
Друго. Рече: "Моју закониту супругу Ивану остављам до ње смрти да је властита Госпођа од свега мога движимога и недвижимога, ђегођ се и штогођ се налази, а по њезиној смрти, наређујем како ниже.
Треће. Рече: Остављам за моју душу церквама како слиједи: земљу у Пачков До, која је била Ника Лазарева Поповића, у залог за 48 талијера, остављам Церкви Светога Ђорђиа у Ераковића за душу мојега покојнога сина Јока, а ако би је кад Поповић или ко други откупио, да ове паре даде у поменуте Церкве.
Четврто. Рече: Остављам земљу у Браткове Долине, која је била Кустодина за 20 талијера - два му и по опрашћам, Церкви Св. Ђорђије за душу моије покојније родитеља.
Пето. Рече: Земљу у Вршањ и три коматића у Његушко Поље, те је била Станка Савова Кустудије заложена за 45 талијера, и ове земље остављам у исту Церкву Св. Ђорђије, и ако би је хтјели Станкови синови одкупити нека даду Церкви 40 талијера, а кои други Кустодија ако би одкупио, нека подпуно да колико је врх ње Церкви; и ово остављам за душу моју и моје жене Иване.
Шесто. Рече: Земљу под Вељи Крај, те ми је заложио Маркиша Кустодија за тал. 20, и ову остављам истој церкви Св. Ђорђије за душу моју и моје жене.
Седмо. Рече: Дужан ми је Спасоје Вучетин врх баштине на Обрадовину 4 тал., а без баштине 4, од коијех му опрашћам два, а 6 нека даде Церкви Светом Ђорђију за душу моју и моје супруге Иване.
Осмо. Рече: Земљу Давине Савове, коју ми је заложила за 4 талијера, опрашћам јој ове паре и земљу враћем у вјечни вијек.
Девето. Рече: Дужан ми је Иво Вуков Поповић 7 талијера врх земље на Обрадовину, од коијех му опрашћам два талијера, а пет нека даде Церкви Свет. Ђорђија за моју душу и моје жене.
Десето. Рече: Дужан ми је Тодор Станков Поповић 12 талијера врх земље на Обрадовину, од коијех му два опрашћем, а десет нека даде Церкви Св. Ђорђија за душу моју и моје жене.
Једанајесто. Рече: Дужан ми је Драго Јашаров врх земље под Крачеву Главицу 20 талијер(а) ; ове паре остављам Церкви Св. Госпођи за душу моју и моје жене Иване.
Дванајесто. Рече: Оне 10 талијера што ми је дужан Јоко Вукалов Кустодија врх баштине на Троца, остављам и ове паре Церкви Св. Госпође за душу моју и моје жене.
Тринајесто. Рече: Дужан ми је син Петра Филипова 21 талијера, нешто врх земље а нешто онако; сад му опрашћам једанајест, а оне десет да даде Церкви Св. Госпође за душу моју и моје жене.
Четрнајесто. Рече: У Сава и Лаза Перићева су ми 10 талијера врх земље (на) Подкутњицу, и ове остављам у Церкве Свете Госпође за душу моју и моје жене.
Петанајесто. Рече: 15 талијера које ми је дужан Горо Перичин Кустодија врх земље у Зараде, два му опрашћем, а тринајест остављам за моју душу и моје жене Иване.
Шеснајесто. Рече:  Дужан ми је Ђуро Божовић 7 талијера врх земље на Поткутњице, два талијера даривам мојој куми, а 5 нека да церкви - остављам Церкви Св. Госпође за моју душу и моје жене.
Седамнајесто. Рече:  Дужан ми је Мичина Кадија врх обора више куће 4 талијера, два да су му проста, а два нека да у Церкви Свет. Ђорђиа за душу моју и моје жене.
Осамнајесто. Рече:  Горњу кућу у коју данас стоим остављам за душу моју и моије синова остављам Церкви Свет. Ђорђију ако би се какав свјештеник (или) калуђер нашао да спомиње душу мертвије од овога дома, а ако би је церква кад продавала да је нема никада никому другому продати ни офитати до мојој браћи Петровићима по стими. А доњу кућу остављам Церкви Свете Госпође, такође за душу моју и моије синова с истим условијем, као што сам рекао за горњу кућу.
Деветнајесто. Рече:  Земљу у Шикуле која је у границу Дубску у Приморје остављам моијем синовцима Мирку и Машану, а они двоица да даду Церкви Свете Варваре у Сутвару 20 талијера, ђе нам је укопница, а Свет. Јовану у Дуб 10 талијера за душу моју и моије старијех.
Двадесето. Рече:  Послијед моје смрти и моје жене штогођ остаје све моје друго имјеније, покућство и све остало остављам да се подијели на они исти начин као што је расположио мој пок. син Перо, а то између моије шћери и унуках и моје снахе Госпаве као осам брата.
Двадесет прво. Рече:  Ко ми је што дужан и другије некије коната наће се све записано у једно моје либро по чистини и здравоме конту.
Двадесет друго. Рече:  Што ми је дужан Станко Марков Ердун 12 талијера врх баштине Петровић Њиве и комадић под Груичино кућиште ове аспре опрашћам сирацима Станка Маркова и (да) даду њиовој тетки Ивани 4 талијера.
Двадесет треће:  Рече:  Остављам на славу Бога, Свете Госпође и Светога Петра на Цетиње једну пашаду сребрну.
Немајући што више приврћи ни одврћи од овога овђен назначенога, и пошто му би од слова до слова прочаћено, незнајући писат  учини својеручни крест пред нама троицом.
Кр -I- ст Тома Маркова Петровића"




Ристо Ј. Драгићевић  "Чланци о Његошу"
1949.  Народна књига Цетиње